HIV

Osnovno o HIV-u i AIDS-u

HIV (Virus Humane Imunodeficijencije) je virus. Možda ste čuli za nekog da je HIV pozitivan ili da ima HIV infekciju, što znači da osoba ima HIV u organizmu i može preneti virus drugoj osobi. HIV napada imuni sistem organizma koji je zadužen za borbu protiv različitih infekcija i bolesti, ali nažalost nema načina da se bori protiv HIV-a. Virus po ulasku u organizam napada određene ćelije imunog sistema, takozvane CD4 limfocite, a može direktno inficirati i Centralni nervni sistem i mozak. Osobe zaražene HIV-om mogu i nemoraju da imaju bilo kakve simptome i znake bolesti, upravo iz tog razloga jedini način da neko sazna svoj HIV status je da uradi test na HIV. Unutar nekoliko nedelje nakon infekcije HIV-om kod 60% zaraženih može da se razvije akutna bolest nalik gripu (povišena temperatura, malksalost, bolovi u mišićima) ili infektivnoj mononukleozi, koja za nedelju do dve nedelje spontano prolazi. U ovoj fazi osoba je veoma zarazna zbog intenzivnog razmnožavanja i širenja virusa po organizmu. Nakon ove faze osobe mogu biti bez simptoma mesecima i godinama, što ne znači da nisu zarazne.

AIDS (sindrom stečenog gubitka imuniteta) je krajnji stadijum HIV infekcije. Pojava AIDS-a (bolesti) nakon infekcije može nastati u periodu od godine do 10 godina i više. U zavisnosti od osobe mogu se javiti sledeći simptomi i znaci bolesti: uvećani limfni čvorovi, gubitak telesne težine za više od 10% od normalne bez razloga, temperatura preko 38 stepeni C koja traje više od mesec dana, proliv koji traje sa ili bez prekida duže od mesec dana, gljivične infekcije jednjaka i ždrela. Osobe u stadijum AIDS-a obolevaju od oportunističkih infekcija, koje se ne javljaju kod zdravih osoba sa očuvanim imunitetom ili je klinička slika ostalih infekcija znatno teža. U ovom stadijumu javljaju se i tumori, najčešće Kapoši sarkom. Sarkom je rak kože, koji se kod zdravih osoba javlja u starijem životnom dobu, dok kod obolelih od AIDS-a je češći kod mlađih.

Prenos HIV-a

Svaka osoba bez obzira na pol, seksualnu orijentaciju, rasu, etničku grupu, religiju, ekonomski status i obrazovanje može biti inficirana HIV-om. Ono što HIV infekciju izdvaja od ostalih je izuzetna neotpornost virusa u spoljašnjoj sredini. Vrlo brzo ga uništavaju sasušivanje, povišena temperatura i uobičajene koncentracije dezinfekcionih sredstava. Smatra se da ne predstavlja rizik ukoliko se nađe u spoljašnjoj sredini.

HIV se prenosi:

seksualnim odnosom bez zaštite (analni, vaginali, oralni)
putem zaražene krvi (razmena opreme za intravensku upotrebu droga, tetovaža, pirsing, bušenje ušiju)
sa majke na dete ( u toku trudnoće, porođaja ili dojenjem)

HIV se ne prenosi:

rukovanjem
preko WC šolje
preko hrane
vazduhom
grljenjem
kašljanjem
kijanjem
na bazenu
insekata
životinja
pribora za hranu

Telesne tečnosti koje sadrže HIV su: sperma, vaginalni sekret, krv, majčino mleko i druge telesne tečnosti ukoliko sadrže svežu krv.

Testiranje
Da bi saznali svoj HIV status neophodno je da se testiramo na HIV. Na HIV se možete testirati u DPST centrima, koji rade na teritoriji cele Srbije.Test na HIV se radi vađenjem krvi iz vene, rezultati se čekaju dan ili više u zavisnosti od mesta gde se radi. Period prozora (vreme od momenta ulaska virusa u organizam do mogućnosti da se otkrije testom) u proseku iznosi od 6 do 8 nedelja. Zahvaljujući savremenim testovima za otkrivanje HIV-a koji koriste laboratorije u DPST centrima period prozora je skraćen na mesec dana. Testom tražimo antitela na HIV, postoje i testovi za dokazivanje samog virusa, koji se koriste u kliničkoj praksi za praćenje efekata terapije.

Prevencija

ograničiti broj partnera na jedan do dva godišnje
korisiti kondom
koristiti lubrikante na bazi vode
ne razmenjivati špriceve i opremu za ubrizgavanje droga
tetovažu i pirsing raditi u proverenim salonima
ne treba da budete dobrovolji davalac krvi ukoliko znate da ste imali rizik za prenos HIV-a

Lečenje
Za sada ne postoji lek ili vakcina za izlečenje HIV-a. Zahvaljujući postojanju visokoefikasne antiretrovirusne terapije (HAART), sa HIV-om se danas može živeti, a napori zdravstvene službe usmereni su ka ranom otkrivanju, najčešće aspimptomatske, infekcije. Lečenje je dotupno i besplatno ( država ga finansira).

Vodeći problem odgovora društva na epidemiju HIV infekcije danas je stigmatizacija i diskriminacija osoba koje žive sa HIV-om. Zbog straha da će biti odbačeni od društva i svoje najbliže okoline, osobe koje u svom ponašanju prepoznaju rizik od HIV infekcije, često ne žele da provere svoj HIV status. Stoga se i danas HIV infekcija često dijagnostikuje veoma kasno, nakon više godina od inficiranja, u sklopu kliničkih ispitivanja u cilju postavljanja dijagnoze kod osoba koje su obolele.