Genitalni herpes je virusna hronična seksualno prenosiva bolest. Postoje dva tipa virusa, genitalni herpes češće izaziva herpes simpleks tip 2 (HSV-2), a ređe tip 1 (HSV-1). HSV-1 može biti uzročnik genitalnog herpesa u slučaju oralnog seksa bez zaštite ili seksualnog odnosa (vaginalnog, analnog) sa osobom koja ima HSV-1 infekciju. HSV-1 se  javlja kao groznica (mali crveni plikovi) koju ljudi dobijaju na usnama i ustima i nema razloga da bude tretiran kao polna bolest, s obzirom da se može preneti na mnogo načina, a ne samo seksualnim odnosom.

Prenos
Genitalni herpes prenosi se dodirom kože zdrave osobe sa kožom zaražene osobe prilikom polnog odnosa tako da kondomi nisu od velike pomoći, ali ih treba koristiti jer štite od drugih polnoprenosivih bolesti. Možemo se zaraziti i od partnera koji nema promene na koži i možda ne zna da je zarazan. Herpes infekcije su karakteristične po tome što posle delovanja provocirajućih faktora, kao što su sunčanje, povišena telesna temperatura, stres, menstruacija, toplota, trauma, koji  dovode do pada imuniteta, dolazi do promena na koži koje su tipične za HSV infekciju. Virus ostaje zauvek u organizmu zaražene osobe i u slučaju pada imuniteta dolazi do „buđenja“ virusa i pojave promena na koži.

Simptomi
Inkubacioni period (vreme od mementa ulaska virusa u organizam do pojave simptoma i znakova bolesti ) iznosi 2-21 dan. Oboljenje se karakteriše pojavom sistemskih i lokalnih sipmtoma i znakova. Zaražene osobe se žale na groznicu, glavobolju, bolove u mišićima i opštu slabost. Lokalni simptomi na genitalijama su bol, svrab, pečenje pri mokrenju i otežano mokrenje. Limfni čvorovi u preponama su uvećani, čvrsti i bolni na dodir. Na koži spoljnih genitalija dolazi do pojave mehurića koji su u početku ispunjeni bistrom tečnošću, zatim se javljaju plikovi koji se slivaju i prskaju što dovodi do stvaranja vrlo bolnih rana, koje se mogu inficirati. Sasušivanjem sekreta  dolazi do stvaranja krasta i zarastanja rana. Promene se povlače u razmaku od 2-4 nedelje. Nakon prvog naleta genitalnog herpesa zaražene osobe mogu očekivati obično 4 do 5 recidiva godišnje. Vremenom broj recidiva se smanjuje.

Dijagnoza
Dijagnozu postavlja lekar. Kliničkim pregledom u toku postajanja promena na koži genitalija dijagnozu je veoma lako postaviti, u odsustvu simptoma može se uzeti bris sa dela kože koji bi trebao da bude inficiran, ukoliko ste zaraženi virusom herpesa i testirati ga u laboratoriji. Ovim će se proveriti imate li herpes. Postoje i testovi krvi koji se mogu uraditi, ali su oni obično manje pouzdani i retko se koriste, s obzirom da je običan (vizuelni) pregled kod doktora najjednostavniji, ali i najtačniji metod.

Lečenje
Ne postoji lek koji može izlečiti herpes, ali upotreba antivirusnih lekova može skratiti trajanje bolesti, a svakodnevna supresivna terapija smanjuje jačinu napada u slučaju recidiva i može smanjiti rizik prenosa virusa na partnera. Kućna terapija, kao što je sedeća kupka (kada su zadnjica, butine i kukovi u toploj vodi), kao i nošenje pamučnog donjeg veša, značajno pomaže u zalečenju rana

Prevencija
Najsigurniji vid zaštite od svih seksualno prenosivih bolesti je uzdržavanje od seksualnih odnosa ili duga veza koja podrazumeva vernost. Upotreba kondoma prilikom svakog seksualnog odnosa. Recite vašem partneru da sre zaraženi HSV. Potrudite se da ne širite herpes dalje, tj. uzdržavajte se od seksualnog kontakta ako vi ili vaš partner imate simptome herpesa.